Vojvođanski festival klasične gitare 2007

Vojvođanski festival klasične gitare 2007

Pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i obrazovanje i Uprave za kulturu Grada Novog Sada, od 15. do 17. marta 2007. godine održan je Vojvođanski festival klasične gitare koji predstavlja svojevrsno obnavljanje nekadašnjeg Pokrajinskog takmicenja za gitaru, ali sa osveženim sadržajima.
Cilj Festivala bio je da na jednom mestu okupi sve klasične gitariste iz Vojvodine, kao i da pruži mogućnost učenicima da se takmiče, razmene iskustva, steknu nova znanja i prijatelje i osvoje vredne nagrade. Sa druge strane, pružena je mogućnost i profesorima da otkriju nove talente i da podstaknu njihov pravilan razvoj.


Program Festivala se sastojao iz nekoliko delova:

1) takmičenje (učestvovalo 96 učenika) 

2) koncert mađarskog gitariste, kompozitora i pedagoga Davida Pavlovitsa 

3) seminari za učenike (predavači: David Pavlovits,Zoran Krajišnik, Aleksandar Hadži-Đorđević, Darko Karajić i Živojin Kuzmanović) 

4) prezentacija graditelja gitara (Milan Sabljić i Branislav Marković, kao i prezentacija gitara Antonio Aparicio) 

5) završni koncert nagrađenih učenika i dodela nagrada




1) Takmičenje


Takmičenje se održavalo u Svečanoj sali Muzeja Vojvodine u Novom Sadu za učenike klasične gitare nižih i srednjih muzičkih škola u Vojvodini koji su bili podeljeni u četiri kategorije po uzrastu:
- pretkategoriju (učenici rođeni 1996. godine i mlađi)
- I kategoriju (učenici rođeni 1994. godine i mlađi)
- II kategoriju (učenici rođeni 1992. godine i mlađi)
- III kategoriju (učenici rođeni 1988. godine i mlađi). 
Takmičenju je pristupilo 96 učenika iz svih muzičkih škola Vojvodine i trajalo je puna dva dana, 15. i 16. marta. Žiri, u sastavu mr Zorana Krajišnika, profesora gitare na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, mr Aleksandra Hadži-Đorđevića, profesora Akademije lepih umetnosti u Beogradu i mr Davida Pavloviča, kompozitora i profesora gitare na Fakultetu muzičkih umetnosti u Segedinu, dodeljivao je bodove u rasponu od minimalnih 50 do maksimalnih 100.

2) Koncert mađarskog gitariste, kompozitora i pedagoga Davida Pavlovitsa

[izvod iz kritike Nemanje Radivojevića]

„U okviru prvog Vojvođanskog festivala klasične gitare nastupio je u Svečanoj sali Muzeja Vojvodine u Novom Sadu 16. marta, David Pavlovič, mladi mađarski kompozitor, gitarista i pedagog. Pavloviču su dela, iako je još uvek na početku svoje kompozitorske karijere (čiji opus još uvek ne prelazi desetak kompozicija), objavile dve prestižne izdavačke kuće Rikordi i Doberman. Pored toga Pavlovič je koncertirao širom Evrope i Amerike, u najuglednijim koncertnim dvoranama među kojima je i čuveni Karnegi hol u Njujorku. Na Akademiji Franc List u Segedinu, Pavlovič predaje istoriju i teoriju muzike i gitaru.
U Novom Sadu Pavlovič se publici predstavio delima Džona Daulenda, Henrija Persla, Manuela de Falje, Alberta Hinastere kao i svojim.
Koncert je počeo sa tri komada (Forlorn hope fancy, Can she excuse, A Fancy) renesansnog kompozitora i lautiste danskog, a potom i engleskog kraljevskog dvora Džona Daulenda. Sledila su četiri komada iz Svite u h-molu (u preradi za gitaru) jednog od najvećih engleskih kompozitora Henrija Persla. Reč je o četiri karakteristične barokne igre (Graund, Hornpajp, Arija i Žiga), standardnim stavovima svite u engleskoj baroknoj muzici. U interpretaciji ove renesansne i barokne muzike Pavlovič je prikazao sjajno vladanje polifono pisanom muzikom, kao i pristup muzici sa potpunim poznavanjem dela što je nažalost i danas, u eri dostupnosti informacija prilično retko. 
Ono što smo sledeće čuli bila su četiri Ametista. To je zapravo naziv Pavlovičeve zbirke od jedanaest minijatura različitih karaktera (muzički opis čoveka sa kratkom drvenom nogom, sata u noći...) u kojima se poigrava sa raznim činiocima muzičke forme, od harmonije koja često postaje politonalna, preko poliritmije i nepravilnih ritmičkih struktura do melodija obogaćenih modalnim zvukom.
Nakon Ametista, koncertni izvođač svirao je Omaž za Debisijev grob, Manuela de Falje, koja čini prvu kompoziciju ovog kompozitora pisanu za gitaru, a koju nikad nije izveo (ako izuzmemo naravno Betovena, Šuberta, Berlioza i još nekoliko kompozitora iz romantičnog perioda, koji na nju ipak nisu gledali kao na ozbiljan klasičan instrument, već na izvor egzotičnog i interesantnog zvuka). Ovom delu tako pripada posebno mesto u istoriji muzike za gitaru, jer zapravo otvara put (i to na kakav način!) mnogim budućim velikim kompozitorima koji će pisati za gitaru, kao što su Britn, Marten, Tansman, Volton, Hinastera, Rusel i mnogi drugi. Pavlovičevom izvođenju Omaža bi se mogao zameriti previše brz tempo i strasno izveden srednji deo dela, za koji ipak ne treba zaboraviti da je jedna melanholična tužbalica. 
Nakon Omaža sledio je Mlinarev ples iz baleta Trorogi šešir , takođe Manuela de Falje, orkestarsko delo u obradi za gitaru, donesen ubedljivo, energično sa razgvadima i usitnjavajućim notnim vrednostima koje vode ka bezumnom vrisku ovog remek dela španske nacionalne škole.
Koncert se bliži svom vrhuncu i Pavlovič svira svoju Drugu sonatu, sa naslovom Tri relikvije, inspirisanu meksičkim pejzažem, piramidama Sunca i Meseca, stare civilizacije Teotihuakan. Sonata se sastoji od tri stava koji slede jedan za drugim bez pauze i čine jednu simetričnu formu, u kojoj je drugi stav zapravo presek simetrije dela. Ovo delo koje od mirnog početka raste u nezadrživu bujicu Pavlovič svira sa izuzetnom lakoćom, uvek svestan i najmanjih promena u muzičkom zbivanju i sposoban da to i publici predstavi.
I na kraju, Sonata za gitaru, op. 47, Alberta Hinastere, argentinskog kompozitora ekspresioniste, predstavnika nacionalne argentinske škole, koja se smatra za jedan od najtežih primera iz literature za gitaru. Delo koje zahteva potpunu kontrolu instrumenta, a koje je istovremeno napisano da zvuči potpuno bez kontrole, sa neverovatnim ritmičkim promenama, korišćenjem gitare kao udaraljke, sviranje u krajnjim registrima van hvatnika i pragova, zasnovano na kvartnim sazvučjima, uglavnom atonalno, Pavlovič je odsvirao vrlo snažno, bez i najmanje nesigurnosti, podjednako dobro zvučeći i u letećim pasažima i u smirenim meditativnim delovima, uvek sa odličnom kontrolom protoka vremena.
Ono što Pavloviča razlikuje od mnogih sjajnih gitarista je to što poseduje neverovatno prefinjenu, potpuno neprimetnu tehniku, uvek u službi umetnosti. On je izuzetno muzički, tehnički i mentalno zahtevni program izveo sa neverovatnom lakoćom i toliko osećajno da je malo ko u publici, koju su mahom činili mladi vojvođanski gitaristi, uopšte i pomislio na brzinu njegovih ruku ili težinu kompozicija.
Posle dugotrajnog aplauza čuli smo i veoma popularno, ali možda malo i sladunjavo delo Egberta Gismontija Voda i vino, koje se kao takvo sasvim sigurno ne uklapa u ovakav sjajno osmišljen koncept programa u kojem su zastupljena uglavnom retko izvođena i manje poznata, ali svakako veoma vredna dela."


3) Seminari za učenike

Veoma važan segment Festivala predstavljali su i seminari za učenike koji su održani 16. i 17. marta u prostorijama Muzeja Vojvodine, na kom su predavači bili David Pavlovič, Zoran Krajišnik, Aleksandar Hadži-Đorđević, Darko Karajić (profesor gitare i laute u muzičkoj školi „Josip Slavenski" u Beogradu) i Živojin Kuzmanović (profesor gitare u muzičkoj školi „Isidor Bajić" u Novom Sadu). Na osnovu zapažanja i sugestija članova žirija, predavači na seminaru su u radu sa učenicima pomogli da usavrše svoje znanje i isprave nedostatke u svom sviranju.

4) Prezentacija graditelja gitara

Na ovogodišnjem Festivalu predstavili su se graditelji gitara Milan Sabljić i Branislav Marković, a održana je i prezentacija gitara Antonio Aparicio, čiji je distributer Muzički centar "Kawai". Obe prezentacije su održane u Art-klubu u Kulturnom centru Novog Sada 16. marta. 



5) Završni koncert nagrađenih učenika i dodela nagrada

Vojvođanski festival klasične gitare je završen svečanim koncertom nagrađenih učenika u prepunoj sali Gradske kuće i uručivanjem nagrada, kada se doajen srpske gitarističke scene, prof.dr Jovan Jovičić kao specijalni gost prigodnim rečima obratio prisutnima i uručio glavnu nagradu festivala.  

Na koncertu su učestvovali prvonagrađeni učenici iz sve četiri kategorije a program je izgledao ovako:

1. M.Karkasi: Valcer (svira: Nikola Todorović)
2. N.Jepes: Španska romansa (svira: Mirko Bijeljanin)
3. H.Cisnero: Omaž Borhesu (svira: Gergelj Božoki)
4. H.Kardozo: Milonga (svira: Andrej Bojović)
5. A. Barios: Valcer br.4 ( svira: Marko Ivezić)
6. I.Albeniz: Granada (svira: Marko Sarić)
7. E.Granados: Andaluza (svira: Ljubica Bukvić)

Na kraju koncerta, prof.dr Jovanu Jovičiću je uručena specijalna plaketa počasnog predsednika Asocijacije gitarista Vojvodine, a zatim je usledilo svečano uručenje nagrada.

Podeljeno je ukupno 37 nagrada (8 prvih, 10 drugih i 19 trećih) najboljim učenicima, a svi učenici i profesori su dobili diplome. Laureati u svakoj kategoriji su dobili po jednu gitaru, a ostali prvonagrađeni su dobili solistički koncert u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada u okviru ciklusa "Podijum mladih", učešće na "GitarFestu Banja Luka 2007." i na Međunarodnom festivalu klasične gitare u Zrenjaninu, kao i robne nagradama Muzičkog centra "Kawai"(u vrednosti od 16.000 dinara). Pored toga, učenici su dobili i 15 knjiga "Gitara za neupućene" u izdanju "Mikro knjige", kao i 8 CD-ova sa muzikom klasične gitare u izvođenju najboljih gitarista današnjice. 

Nakon uručivanja nagrada, priređen je mali koktel za sve prisutne.

Utisci laureata

„Prijavite se na Vojvođanski festival jer postoji šansa da sami, svojim radom osvojite gitaru. Imam jedanaest godina i pet godina sviram gitaru. Dođite u Novi Sad da se družimo i takmičimo!"

Nikola Todorović, laureat u pretkategoriji, MŠ„Josif Marinković", Vršac


„ Na obnovljenom Pokrajinskom takmičenju u okviru festivala sam bio laureat u svojoj kategoriji i osvojio sam svoju prvu gitaru. Ono što bih posebno istakao jeste divan koncert u Gradskoj kući u Novom Sadu, nas laureata i prvonagrađenih. Taj koncert je emitovan i na Radio Televiziji Vojvodine. Kod Vojvođanskog festivala mi se posebno dopada to što mu je namera bila promovisanje gitarista sa teritorije Vojvodine, u cilju što ozbiljnijeg i kvalitetnijeg sviranja na gitari i naravno taj momenat prevazilaženja svih granica i barijera radi prijateljstva i druženja kroz muziku i gitaru. Ovaj festival jeste naš reper, okosnica i tačka vrlo tesne saradnje, ne samo među đacima već i među nastavnicima. 
Velika mi je čast i zadovoljstvo da mogu se osvrnem i kazem sebi da je vredelo rada, truda, vežbanja i odricanja. Zaista prija nalaziti se, kako kaže moj nastavnik Denis Paloš, zasluženo u društvu najboljih. 
Poslao bih poruku svojim kolegama gitaristima da ako neko stvarno voli muziku i želi da se time u životu bavi bez obzira na nagrade, uspehe ili neuspehe, bez obzira na sva odricanja, muzika će mu to višestruko vratiti. "

Božoki Gergej, laureat u I kategoriji, Muzička škola u Kanjiži


"Festival je bio vrlo dobro organizovan. Sala Muzeja je velika i akustična i pogodna za koncerte gitare i gitarsku muziku. Posle šest godina sviranja gitare, na Vojvođanskom festivalu gitare sam dobio najvredniju i najdražu nagradu-gitaru! I ostale nagrade su bile odlične za sve kategorije. Izbor profesora za seminare takođe je bio na visokom nivou, pa samim tim i kvalitet predavanja."

Marko Ivezić, laureat u II kategoriji, MŠ"Josip Slavenski", Novi Sad


„Imala sam tu čast da mi nagradu uruči doajen klasične gitare profesor Jovan Jovičić. Sama pojava profesora Jovičića na festivalu je nemerljiv podsticaj daljem učenju i promovisanju klasične gitare. Spontani razgovori sa njim su fantastično iskustvo za nas učenike i mnogo nam znače.
Ponosna sam sto sam laureat I Vojvođanskog festivala klasicne gitare i zelim da svi budući pobednici budu na još višem nivou. Zelim srećan prvi rođendan Vojvođanskom festivalu klasične gitare i verujem da će on trajati jos puno godina i decenija."

Ljubica Bukvić, laureat u III kategoriji, MŠ"Isidor Bajić", Novi Sad

Additional information